Astrološki pojmovi: osnovne ideje

Natalna karta na prvi pogled izgleda složeno, ali se sastoji od svega četiri vrste podataka. Planete su ono što se dešava: Sunce koje daje identitet, Mesec koji nosi osećanja, Merkur koji misli i govori, Venera koja voli, Mars koji delu daje smer. Znakovi opisuju kako se to izražava: isti Mars u Ovnu i u Vagi ponaša se gotovo suprotno. Kuće govore gde se u životu odigrava: posao, dom, odnosi, novac. Aspekti su uglovi među planetama i opisuju kako delovi tebe međusobno razgovaraju.

Zato je odgovor na pitanje „šta znači moj znak" uvek nepotpun: Sunčev znak je jedan podatak od nekoliko desetina. Vodiči ispod obrađuju svaki od tih delova zasebno, a na kraju se sami slože u celinu.

Ako od cele karte zapamtiš samo tri stvari, neka to budu ove. Sunce je ono što jesi kada si najviše svoj: pravac, volja, ono čemu se vraćaš. Mesec je unutrašnji život: kako reaguješ pre nego što stigneš da razmisliš, šta te smiruje, šta te povredi. Podznak je način na koji izlaziš u svet i prvi utisak koji ostavljaš, i često se od Sunca razlikuje toliko da ljudi pogode pogrešan znak.

Podznak je i jedini od ta tri koji traži tačno vreme rođenja: menja se otprilike svaka dva sata, pa i pola sata greške ume da da drugi znak. Sunce i Mesec izračunaćeš i bez sata, mada Mesec u retkim slučajevima pređe u sledeći znak baš tog dana.

Kuće su podela kruga karte na dvanaest polja, i za razliku od znakova, one ne zavise od datuma nego od časa i mesta rođenja. Prva kuća počinje na ascendentu: tački zodijaka koja se u tom trenutku dizala na istočnom horizontu, a ostalih jedanaest se nižu za njom.

Svaka kuća pokriva jednu oblast života: prva sam čovek i prvi utisak, druga novac i vrednosti, četvrta dom i poreklo, sedma partnerstvo, deseta poziv i javno ime. Kada se kaže da je neka planeta „u sedmoj kući", to znači da se njena tema u životu pojavljuje kroz odnose sa drugima.

Pošto se ceo raspored kuća okrene za punih dvanaest polja u toku jednog dana, dvoje ljudi rođenih istog dana ujutru i uveče imaju iste znakove planeta a sasvim različite kuće. To je razlog zbog kojeg horoskop za znak i horoskop za kartu nisu ista stvar.

Deset tela se koristi u standardnoj karti, i najkorisnije što o njima odmah možeš da znaš jeste koliko se brzo kreću. Brze planete opisuju dan i nedelju, spore opisuju godine. Mesec pređe jedan znak za nešto više od dva dana, pa obiđe ceo zodijak za nepuna dvadeset sedam i po dana. Sunce, Merkur i Venera se kreću praktično istom prosečnom brzinom, oko mesec dana po znaku, jer Merkur i Venera nikad ne odlutaju daleko od Sunca gledano sa Zemlje.

Mars je već sporiji: u proseku oko dva meseca po znaku, a ceo krug napravi za nepune dve godine. Jupiter provede oko godinu dana u znaku i vrati se na isto mesto posle skoro dvanaest godina. Saturn stoji dve i po godine po znaku i krug zatvori za oko dvadeset devet i po godina, zbog čega se prvi povratak Saturna i dešava oko dvadeset devete.

Tri najsporija se u karti jedne osobe jedva pomere. Uran provede oko sedam godina u znaku, Neptun skoro četrnaest, a Pluton u proseku oko dvadeset, mada se kod njega taj broj menja od nepunih dvanaest do preko trideset godina jer mu je putanja izdužena. Zato ta tri tela ne opisuju tebe lično nego celu generaciju rođenu u istom periodu: svi tvoji vršnjaci imaju Neptun u istom znaku kao ti.

Praktična korist od ovoga je jednostavna. Ako ti neko tumači Mesečev znak, govori o nečemu što se menja svakog drugog dana i traži tačan datum. Ako ti tumači Plutona u znaku, govori o nečemu što deliš sa desetinama miliona ljudi. Ni jedno ni drugo nije bezvredno, ali nisu ista vrsta podatka.

Aspekt je ugao između dve planete gledan iz centra karte. Pet ih nosi najveći deo posla. Konjunkcija je nula stepeni: dve planete na istom mestu, teme im se stapaju i teško ih je razdvojiti. Sekstil je šezdeset stepeni i opisuje priliku koju treba iskoristiti, ne nešto što se dešava samo. Kvadrat je devedeset i to je trenje: dva dela tebe hoće suprotno i nešto mora da popusti.

Trigon je sto dvadeset stepeni i najlakši je od svih: ono što tu radi, radi bez napora, i baš zato se često ne primeti dok se ne uporedi sa nekim ko to nema. Opozicija je sto osamdeset, dve planete jedna naspram druge, i najčešće se doživi kroz druge ljude: ono što ti fali sa svoje strane vidiš kod nekog drugog.

Orbis je dozvoljeno odstupanje od tačnog ugla. Kvadrat od osamdeset sedam stepeni i dalje je kvadrat. Koliko se odstupanje dozvoljava zavisi od škole i od toga koje su planete u pitanju: za Sunce i Mesec obično do osam do deset stepeni, za ostale manje. Što je aspekt bliži tačnom uglu, to se jače oseti, i to je jedina stvar oko koje se svi slažu.

Ono što vredi zapamtiti: nema dobrih i loših aspekata, ima lakih i teških. Karta bez ijednog kvadrata nije srećna karta nego karta bez unutrašnjeg pritiska, a pritisak je ono što tera na pomak. Ljudi koji nešto naprave od sebe skoro uvek imaju nekoliko teških aspekata i naučili su šta sa njima.

Dvanaest znakova se deli na dva načina i oba su korisna pre nego što uđeš u pojedinačna značenja. Prvi je po elementu. Vatra su Ovan, Lav i Strelac: pokreću, hoće odmah, brzo se pale i brzo troše. Zemlja su Bik, Devica i Jarac: grade, traže da se vidi rezultat i ne vole prazne priče. Vazduh su Blizanci, Vaga i Vodolija: misle, upoređuju i traže da se razgovara. Voda su Rak, Škorpija i Ribe: osećaju pre nego što razmisle i pamte duže nego što priznaju.

Drugi način je po kvalitetu, i on opisuje kako se znak ponaša prema promeni. Kardinalni znakovi, po jedan iz svakog elementa, počinju: Ovan, Rak, Vaga, Jarac. Fiksni drže ono što je počelo i najteže menjaju smer: Bik, Lav, Škorpija, Vodolija. Promenljivi se prilagođavaju i najlakše menjaju plan: Blizanci, Devica, Strelac, Ribe.

Kad pogledaš celu kartu, brojanje po elementu i kvalitetu daje ti sliku pre svakog tumačenja. Karta bez ijedne planete u zemlji obično znači da se dobre ideje teško prevode u urađeno. Karta sa pet planeta u fiksnim znakovima znači čoveka koga je teško pomeriti, i u dobrom i u lošem smislu. To je najbrži način da o karti kažeš nešto tačno, a da se ne izgubiš u detaljima.

Kad se kaže da je planeta retrogradna, to ne znači da se stvarno vrti unazad. Znači da nam se, gledano sa Zemlje koja se i sama kreće, čini da ide unazad kroz zodijak, isto kao kad ti se u vozu učini da susedni voz ide unazad. Sunce i Mesec nikad nisu retrogradni; sve ostale planete jesu, i to češće nego što se misli.

Merkur je retrogradan oko devetnaest odsto vremena, dakle otprilike svaki peti čovek je rođen sa retrogradnim Merkurom. Venera je retrogradna oko sedam odsto, Mars oko deset. Kod sporih planeta to postaje pravilo a ne izuzetak: Jupiter je retrogradan oko trideset odsto vremena, Saturn preko trideset pet, a Uran, Neptun i Pluton preko četrdeset. Skoro svako ima nekoliko retrogradnih planeta u karti i to nije nikakav znak.

U tumačenju retrogradna planeta obično znači da njena tema ide ka unutra pre nego ka spolja. Retrogradni Merkur u karti se često opisuje kao čovek koji prvo misli pa govori, a ne obrnuto. Retrogradni tranzit se čita kao period vraćanja na nešto što je već počelo, a ne kao period u kom sve krene naopako.

Ono što se najviše preteruje jeste retrogradni Merkur kao objašnjenje za svaki kvar i svaki nesporazum. Pošto je retrogradan skoro svaki peti dan u godini, statistički ti u tom periodu svašta i pada u isto vreme. Vredi znati kad je, ali ne vredi na tome graditi odluke.

Iza svakog pojma sa ovog spiska stoji broj. Natalna karta nastaje iz tri podatka (datuma, vremena i mesta rođenja) i iz njih se, uz tabele položaja nebeskih tela, dobija tačan stepen na kojem je svako telo stajalo u tom trenutku, gledano sa te tačke na Zemlji.

Vreme rođenja je najosetljiviji od ta tri. Ascendent, a s njim i ceo raspored kuća, pomera se otprilike jedan stepen svaka četiri minuta, pa pola sata razlike ume da da drugi podznak i da premesti sve planete u druge kuće. Sunce i Mesec izračunaćeš i bez tačnog sata; kuće ne.

Mesto rođenja ulazi u proračun dvaput: kroz geografsku širinu i dužinu, i kroz vremensku zonu koja je na tom mestu važila te godine. Istorijske zone i letnja računanja vremena menjali su se češće nego što se pretpostavlja, i tu tiho greši veliki broj besplatnih kalkulatora.

Ovo je prigovor koji ćeš sigurno čuti: kažu ti da tvoj znak nije tvoj znak jer se Sunce tog datuma zapravo nalazi ispred drugog sazvežđa. Prigovor je astronomski tačan, a zaključak je pogrešan, i vredi razumeti zašto.

Zapadna astrologija ne koristi sazvežđa nego tropski zodijak. Nula stepeni Ovna nije tačka na nebu nego trenutak prolećne ravnodnevice, dakle veza sa godišnjim dobima, ne sa zvezdama. Krug se od te tačke deli na dvanaest jednakih polja po trideset stepeni. Sazvežđa su nepravilna, različite dužine, i sa tom podelom nemaju veze već dve hiljade godina.

Razišli su se zbog precesije: Zemljina osa polako opisuje krug, pa se prolećna tačka pomera unazad kroz zvezde. Izmereno iz efemerida, taj pomak danas iznosi oko jedan stepen na sedamdeset dve godine, što znači pun krug za blizu dvadeset šest hiljada godina. Nagomilana razlika je trenutno nešto preko dvadeset četiri stepena, dakle skoro cela širina jednog znaka.

Zbog toga postoje dve škole i obe su unutar sebe dosledne. Sideralna astrologija, uglavnom indijska, računa od zvezda i taj pomak uzima u obračun. Tropska, uglavnom zapadna, računa od ravnodnevice i ne uzima ga jer joj i ne treba. Sigastra računa tropski, kao i skoro sve što ćeš na zapadu pročitati. Ako negde vidiš da ti je znak drugi, prvo proveri koji je zodijak korišćen: razlika je skoro uvek tu.

Vredi razdvojiti dve stvari koje se često mešaju. Prva je astronomija: gde je koje telo stajalo i koji ugao je pravilo. To je proverljivo, ponovljivo i isti unos uvek daje isti rezultat. Druga je tumačenje: značenje koje tradicija tim položajima pripisuje. Ono nije merljivo i ne predstavlja se kao predviđanje.

Zbog toga se u ovim vodičima nigde ne tvrdi da položaj planete uzrokuje događaj. Tvrdi se da tradicija tom položaju pripisuje određeno značenje, i to se piše kao takvo. Sigastra ta dva sloja drži razdvojeno namerno: proračun je tačan, tumačenje je tumačenje.

Preporučeni redosled je jednostavan: prvo „šta je astrologija" da postaviš očekivanja, zatim „šta je natalna karta" za celinu, pa Sunčev znak, Mesečev znak i podznak. Tih pet tekstova daje rečnik na kojem sve ostalo počiva.

Posle toga dolaze kuće, dvanaest oblasti života, pa aspekti, koji objašnjavaju zašto se dva dela tebe ponekad vuku na različite strane. Tranziti su poslednji, jer opisuju kretanje neba preko tvoje karte i imaju smisla tek kada kartu poznaješ. Sve je pisano bez pretpostavke da bilo šta od ovoga već znaš, i uvek razdvaja ono što se računa iz astronomije od onoga što je tumačenje.